Корак по корак, дани се ђерданe.
Сећањима давним, многа прича,
на кратко бљесне и посустане.
Ново раскршће сусретне.
Голо време којим корачамо,
шкриња је, пуна успомена,
где бројне приче постоје.
Обимом свог кретања,
безбројна казивања роје.
Збрајају прошле и нове дане.
К’о лишће се нижу догађања,
којима епохе промичу, године,
различити људи, необичне птице.
Ал’ узалуд ’сред ноћи, претачу дане.
Задрхте им руке, скрију бледо лице.
Јер све што се креће, жрвањ живота
покреће, док не посустане и стане.
И прича бледи, у заборав тоне.
Док се не запише.