Када ти ветар, речи етром
почне да разноси,
румена зора престане
искорак да бруси,
ситни пропусти постану греси,
свакодневица, одсјај
трагова неповратом носи
нешто се у теби размрси.
Лакши су удари,
које ти време наноси.
Слегнеш раменима,
шта год да ти се деси.
Знаш да је то само начин,
да се животу пркоси.