Танушна нит зоре,
призива будност.
Кроз слојеве сна понире,
клизи у стварност.
Глас разума пресеца
недосањане снове.
Кап по кап,
отичу у прошлост.
Тврдим додиром истине се
исписује садашњост.
Кроз преломљену Васељену,
кривуда линија промена.
На стази времена,
набујали слапови живота,
повремено, као опомена
у свом знамену застају.
Неуморним путницима,
између два путовања,
странице живота кидају.
Откуцава време.
У погледу се, док трепнш,
прећутна обећања рађају.
Не дозива им се име.