У току сна спознаја лебди
осетљивом границом свести.
Иза мистичне капије,
устројство вечности бди.
Вечност која се расцветава у тами,
да слатке плодове звезда
и жеље, засуте маглом,
меденим соком буди.
Где се у другачијој равни,
прожимају зањихана сећања.
Новија и она већ заборављена,
растреситим светлом обојена.
Над међом, где тињају сан и јава
и тајна заноћи, небом осликана,
оба лица сучељавајући.
Да би срасли
у непрочитане трагове будности.