У свету маште,
часовник не постоји.
Време се не рачуна,
не одмерава, не броји.
На различитим местима
подједнако стоји.
Где занесен поглед
замишљени свет,
сликом оживљава.
Занимљиве приче
мислима кроји,
позлаћеним прахом
белину облака боји,
Ум заварава.
Што на прамцу ветра
жељама бива.
Где музика анђела
божанске ноте,
у дугино крило слива.
Док не утихне последњи
титрај удаљене баладе.
И не избледе дугине боје
у дворани наде.