Прошлост је у зеницу утонула.
Будућност под кожом зри.
Садашњост, стопом времена,
у свести тек треном би.
У подсвести истим треном,
све подједнако струји.
Јер животни ток је проток
ваздуха који удишемо
и времена што у нама сни.
Док га на крилу привида,
небеске кочије односе.
тананом линијом подсвести,
крај неозначених путоказа.
Где мисао у јатима звезда,
на непознатом небу, пребива
и претаче минули дан у сан.