ПОДЕШАВАЊА

Е, некда…

Била су то нека друга времена,
другачији људи, часнији.

Е, да је као, што је некад било!
Да свет успео није у парамарчад
да се разбије.

Време кроји и прекраја, концем магле,
крхотине сећања.

Тек толико, да прича бљесне
и посустала, отекне кроз прсте.
Распарана избледи.

Пресвлачи стварност како пожели.

Leave a Comment