Оседлај гримизног
коња
да све зазвечи
и потерај га,
да снег под копитом
запршти
и прах се усковитла
до врхова витих јела.
И као да,
сав свет за тобом гори,
полети
у сусрет пашњацима,
на обали
северног мора,
у пролеће.
Пашће ти успут,
на очи
прамење
с’ дахом ледене
магле,
у подножју гребена
клесаног
еонима снова,
које смо успели
да пропустимо.
Биће проткано
мирисом тек изниклог,
очекиванаја,
Дођи на бесноме ату
у галопу.
Веруј ми,
бићу бржа и од ветра!
Марина Тот
Песма написана 23.06.2008. године.