На тесним улицама
неизговорене речи,
тишином,
по мртвим угловима мерим.
У наилазеће дане и ноћи,
спокој, лепоту уноси
кроз ретко ткање заборава.
Плач заустављеног корака,
на песку се утире.
Тешко да више од тога,
могу и пожелети.
Осим балада.
Кроз звуке балада,
од првих тактова,
ново постојање живим.
У другу стварност се измештам.
У златне кочије седам и лебдим.
Даме бирају.
Анђеоске осмехе дарују.
На крају путање
истрошених корака,
звездани фењери блистају.