ЗИМСКА ИДИЛА

Смрзнуте стопе
по утиснутим траговима,
под тежином шкрипе.

Обзором, над чистином,
кратки удаси,
од беле белине стрепе.

Над путањом, у снегу
утабаном, ледене сузе неба
нутрином облака навиру.

Над ледом окованом реком,
изгладнеле птице мрзну.

Док северни ветар
ледене сметове наноси
и угарке топлих мисли
завејаним беспућем носи.

Leave a Comment