У круг, у круг,
у круг,
играмо чардаш
ја и друг.
Сав свет је мој,
док плешемо
и њишемо се,
све у круг..
Бескрајно,
увек заједно,
ја и друг.
Све…до места,
где пуца
заносни видокруг.
Где живот наплаћује
утрошени дуг.
До призора
који говори,
да плес у целини,
није ни био,
сасвим наш.
До дела, у ком посустаје
расоламсани чардаш.
Марина Тот
Песма написана 27.06.2008. године.