Вероника је била
најлепша у разреду.
Одисала је дахом:
тек убраних перуника!
Имала је дугу косу
до рамена
и равна леђа до витког,
извијеног кука.
Носила је златни ланчић
око струка.
Певала је популарне песме
и кидала листице првих,
пролећних „Белих Рада“.
Где ли је сада?
Матурирала је
и отпутовала у Беч,
у подужу „посету“родбини.
Време лети.
Вероника се не јавља,
ћути.
Далеко је, у туђини.
-Где си Вероника
пријатељице моја,
из доба
младалачких лудости?
Одвек си била препуна
радости.
Не јавља се.
И даље мудро ћути.
Заборавила је.
Потиснула је сећања
на време
блиставе опчињености.
Ничим се не може призвати
раскош узавреле младости!
Марина Тот
Песма написана 14.08.2008. године.