Блиска најава пролећа,
именом ме прозива.
венама се разлива,
крвотоком жубори.
Кишним кораком,
од сванућа жури.
По која кап на прозорско
окно покуца, под крошњом
напупеле трешње.
Док прхутом својих мисли,
на магловитом платну неба,
сунчеву пређу тражим,
унутрашње вихоре зауздавам.
Пролеће у мени, опет је живо.
Новим дахом дише.