У сну лебдим границом свести,
зачарана.
Устројство вечности следим.
Будим се с осмехом, обновљена.
С песмама разговарам.
Говор је магнетни отисак
повезаности.
У корацима ухваћеног времена,
Непозната лица препознајем.
То смо ми, у одразу стварности.
Све што јесмо и можемо.
Пружи руку искрености.
Осмехом проговарам.
Златан кључ је на партитури.
Спутане ноте човечности.