Три питања

Прича се да је у нека,
давна времена,
миљама далеко постојала:
– чаробна пећина!

На тајановитом месту:
изнад највиших висова
и досезала дубоко испод мора,
песка и амбиса.

Повремено би обавијена маглом
после киша,
загонетно извиривала.

Многима се причинило,
да је управо њих,
к’ себи призивала.

Једном приликом се,
некакав млад човек
-лукаво досетио.

До саме пећине се попео!

Спретно је прескочио јаругу
успузавши се пре киша
на страну другу.

Тада се догодило,
нешто, сасвим неочекивано.
Чудо невиђено!

Како даље тече прича:

Иза високе стене,
појавило се некакво митско биће,
у лику магловите опсене.

Погледа човека,
па рече:

Зато што си храбар,
следи ти добар савет,
или шта друго.
Имаш ли каквих жеља?
моја кукавна туго,

Човек се замисли:

„Мора да сањам.
Ово само варка може бити.

– Ипак,
досети се упитати:

„Ако си заиста чаробан,
могао би ми сада,
на три питања одговорити:

– Шта да урадим,
да ме пођеднако заволе
сва моја браћа?

– како се услуга,
услугом враћа?

– Како се љубав,
љубављу узвраћа?“

Застаде биће у лику
магловите опсене,
замисли се и прозбори:

„Божји човече ућути!
Немој ме на муке стављати.

Људи ме
за друге ствари моле,
а ти?

Враћај се.
силази одмах доле!“

Марина Тот
Песма написана 25.08.2008. године.

Leave a Comment