Не дозволи ми, молим те,
да неко други
прекине ми ланац
мог празног хода
на било којој
златној степеници.
Угаси све моје
очајно ружне
и крајње глупе
речи.
Пристајем!
Немам куд утећи
колико ни ти.
Коме би другом,
слађе пљунула
на комичне,
архаичне, зарђале
и бесмислене речи
иначе?
21.8.2008. године.
Аутор: Марина Тот