Овај опојни, занесени танго,
полако се приводи крају.
Сасвим лагано, опуштено
под хладним пламом звезда.
Кораци се са сенкама сплићу.
Два три окрета и пар покрета.
Уз песму што једва се чује,
негде на рубу степеништа,
испод накривљеног хоризонта.
Где ветар снује
и смирајем последњег окрета
усковитлан лута.
Док и он не утихне и чаролија престане.
У шуму прохујалих дана ишчезне.