СВАКОДНЕВНИЦА ПРОТКАНА ТУГОМ

Листајући поезију Марине Тот спознајемо један нови свијет, свијет који снажним осјећањима дочарава вапаје и тугу једне мајке за изгубљеним чедом.

Снагом разума пјесникиња се отима очајању и безнадежности, плетући својеврстан пјеснички вијенац, који прилаже у сјећање на свог сина Карла. Прелом настаје тренутком несреће и тада се мијења све.

Из Марининих стихова израста снага отпора људског бића, проузрокована невољом, али и моћ разума који надвладава бол и очајање.

Њене пјесме плове у даљине, непознате свјетове и небеске вртове, гдје ће се скрасити на мјесту које је вјечито настањено душом њеног сина јединца.

Храбро је упустити се у такву врсту борбе са немилом животном стварношћу и умјесто неким уобичајеним и утабаним путевима превазилажења туге и бола, Марина Тот креће пјесничком стазом и захваљујући томе и своме изузетном дару и таленту, успијева да кроз снагу мајчинске љубави пренесе само једну поруку:

Живот је лијеп и чаробан али и суров и злокобан, нуди љепоту, али и голготу кроз коју пролазе мајке које изгубе своју дјецу.

Књига поезије „Одблесак сузе“ садржи и песникињино опредјељење у само двије ријечи: „Морам даље!“

Њена свакодневница је туга а опредјељење храброст,

Ова књига је настала да се чита и ја је искрено препоручујем свима.

Епски и лирски пјесник,
Милорад Шаровић