Једна трака, танка фина,
засјала је преко цвећа
у миљу јасмина.
Прочешљала ветру лице,
завила га у латице,
мека паучина.
Пред свануће раног јутра,
испружила корак.
На прозор је закуцала
у окно се загледала,
први сунчев зрак.
У свануће благог јутра,
оте му се уздах.
На јастуку мирно снује
малени дечак.
Паперју је лак.