Немо гледам како,
претећи ликови
на марсовом брегу,
обличја губе.
И као да нису
претња, што хтеде,
у име правде:
– да разори свако,
танано и лако,
од пене саткано,
чудесно некако,
невидљиво ткиво
осетљивих шема.
Починје да бледи
и губи јачину
могућег проблема.