Марина Тот, хемичарка и песникиња у времену алхемије

СТИХОВИМА ИЗ ЛАВИРИНТА САМОЋЕ

•Из усуда се рађа поезија, из туге ничу стихови проткани болом, патњом и разочарањем. Али песникиња не дозвољава да је очај савлада – Маријана Тривић, рецензент

ПОРОДИЦА јој је родом из Лике, а она је рођена у Ријеци. По завршетку Гимназије у Панчеву, уписује Природно-математички факултет у Београду. Радила је у Рафинерији нафте Панчево. У Служби заштите природне средине била је водећи инжењер за заштиту ваздуха.

А онда се десила трагедија. Остаје без сина, који страда од струјног удара у Бугарској. За њу, као хемичарку, започиње период алхемије. У том времену она тражи себе. И налази. Захваљујући унуку, пре свега, али и способности да пронађе живот и тамо где се чини да је он заувек загубљен.