Данас се у мени,
ни један весео ритам
још није пробудио.
Ни грлени смех огласио.
Нити се глас зачуо.
Ништа се ново,
догодило није,
што би покренуло
трептај живости,
телом да проструји.
Ништа се и не догађа
уморним очима срца.
Нити ми могући заплет,
на довратак ума куца.
нема га на лествици дана.
Посустаје време.
Изневерило је и себе и мене.
У њему је остао мој корак,
сапет у речи разбијене.