Времена се мењау.
Представу о добру и злу
догађања обликују.
Мисли наше, суште,
нови утисци прожимају.
Не постоји ништа,
што у духу времена,
није објашњено.
Семе зла,
не зри усамљено.
Цвеће доброте,
тешко се узгаја.
Коров царује,
где му се прохте.
Лако се прима
на међашу смрти,
испод хоризонта,
животне страхоте.
Ћуте небеса.
Боли тишина
очекиваних чудеса.
Налет хаоса их крњи.
Човек, жаром стварања,
често и себе и друге,
несмотрено кињи.
Шкргут наоштрених зуба.
У дубини ока,
траг саосећања,
брзо се губи.
Рат и мир,
руку под руку ,
другују.
Босонога деца
трновитим стазама
ходају.
Погледај нас Боже,
не ћути.