У току сна поимање лебди
уском границом свести.
У другу реалност се измешта.
Подсвет устројство вечности
следи.
Постељу од облака,
уморним мислима размешта.
Све што се доживи током сна,
с’ друге стране непознате,
мистичне капије,
плод је неке удаљене,
или неостварене визије.
У другој равни
прожимају се ствари,
природно неповезане
и оне, већ заборављене.
Два лица се препознају
с’обе стране стварности.
Доживљене и замишљене.
Све је измењено.
Све што јесте и што би могло,
а не чини се у будности.