Сине мој,
не дозволи ветру,
да њише гране.
Оку, суза да кане.
Не пуштај светла
у сате ране.
Зора да не сване!
Нек све стане!
Јер мислим
на прошле дане,
срцу знане,
душом оплакане
и у вечност,
с болом уклесане.
Сине мој,
не дозволи ветру,
да њише гране.
Оку, суза да кане.
Не пуштај светла
у сате ране.
Зора да не сване!
Нек све стане!
Јер мислим
на прошле дане,
срцу знане,
душом оплакане
и у вечност,
с болом уклесане.