Твоје срце
са мога длана нестаје.
Визијо!
Реци зашто си исклизнула,
потоцима плавим.
У мраморној ноћи?
Зашто си попут капљице,
сузом у око утонула?
Гледај!
Зора завлачи златне прсте
у снове о теби.
Јечи младо јутро
сломљених крила.
У огољене мисли,
увлачи се сета.