Сећање на Брисел

Брисел, као да је,
на неки свој начин,
делом у Паризу.

Где,
можете пронаћи
своју Мона Лизу
готово, свугде.

У грленом смеху,
успут и уз причу.
У метроу, пабу,
маленом кафићу.

На вратима
оближње кафетерије
јасно увиђате
колико је, у ствари близу.

– Готово да је у одразу,
оригиналног бакрореза
старииих мајстора Фландрије.

О мадмоазел Дениз,
знш ли куда те води метро
у такту акорда,
бриселског „Конкорда“?

Уредна мадам
што стрплљиво на перону,
чека,
не види твој осмех
овде, у вагону.

Где се, по мало са тугом,
као из далека,
присечаш догађања
из минулог дана.
Сасвим очарана.

Пред тобом је величанствени
барокни трг,
кићнен
каменим чпкама.
Препун
каваљерски раскошних дарова.
Клесаних на лицу палата.
Оденутих у обиље злата.

Обамрлх од вековних регата
и прохујалих епоха.
Сукоба и повременог рата.
Хугенота у ноћи,
луталица у пролазу.

Идеш ка излазу,
готово без даха.

Не слутећи шта још може
да се крије,
под раскошним
сводом, огромне,
старинске капије.

Која те шармантно чека,
у чудесној атмосфвери
овог зачараног града.

Где почиње да се ниже,
један нови миље
устрепталих нада.

Мадмоазел,
изволите. шта желите сад?

– О мерси,
кафе о’ шоколад!

Марина Тот
Песма написана 12.01.2009. године

Leave a Comment