Само Бог зна колико дуго сам
затечена у свему,
што ми из беспућа подсвести,
само у назнакама,
до сазнања, повремено стиже.
И жртвеник
под мисли подмеће.
Тескобан обруч телом се затеже.
Добитне карте, у трену се руше.
Осипају преостале мрвице среће,
у огледалу душе.
Тешко се парају крајеви мреже,
уплетене око увида, које разум,
колебањем узнемирене савести,
једва да досеже.
И та слабашна нит, нагло се прекида.
Несигурним корацима лута,
уском путањом до свести.
Можда због немоћи,
могуће због стида.