Колико снаге копни у нама.
колико жељеног не досегнемо?
Парада ликова у оку,
неистраженим пространством,
тек насумично таласа.
Шта је између њихових лица
и наличја стварно?
Ако је стварност сан загрљаја
јутра и вечери,
где је прави садржај будности?
Јесмо ли се у сну,
управо пробудили
из неког другог сна?
Чему журба у трајању?
Смисао у изнуђеном покајању?
А тек неузвраћена љубав?
Потрајаће на тренутак.
Као и сваки привид.
Нико није тражио
да дође,
нити је пожелео да се врати.
Али је живот рекао своје
у намери да нас
у свом простору и времену
заведе.