Не могу, не могу рећи,
како је уистину било.
Не могу поуздано рећи.
Слагаће ме присећање.
Сваком приликом, све више.
Нећу моћи ни, да се сетим
свега.
Избледеће. Нестаће.
Не могу ни обећати,
да ће се све одвијати,
онако, како сад желимо
да се догоди.
Време ће га прекројити.
Једино што могу да потврдим,
је да постојим и трајем,
овде и сада.
Што се протеже у недоглед.
За сада.