Радознало пролеће
вртом ружа шеће.
Враголасто поскакује,
вијугаво скреће.
Тамо где тек руди,
напупела ружа.
Сучевим зрацима
изданке јој буди.
Латице ветровима пружа.
Нити је најлепша,
ни посебна.
Само усамљена ружа.
Ипак,
краљевско је цвеће.
Прођоше момци.
Један је одабра.
Девојци се допала.
Имала је среће.
Уместо на киши,
у вазни је свела.