Побеже ми једна реч,
иза угла, међу слова.
У детаљу измењена,
постала је сасвим нова.
Извући ћу је из редова
када ми немир,
уместо сна дође,
месец се мало зањише,
тишина у мисли уђе.
Да запара уснулу ноћ
и почне да дише.
Тада ће та залутала реч,
сама да наиђе.