Осмех се гнезди на уснама,
нижу се слике у очима.
Заподену се жамор речима,
пониклим на бескрајним причама.
Тематика им обличја ваја.
Новим стазама хрли.
У недоглед се упутила,
без полазишта и краја.
Исхитрене мисли,
у недоречен заплет спаја.
Да би на тренутак застала.
Тек толико, да повеже спреге
у саговорнику и поново заживи
у наредном тренутку.