Без најаве, прасак у мени одјекује.
Ромори и збори, бојама зрелим.
Све што већ дуго желим.
Непроживљене јаве обећава.
Њише се над златним пољима
и чека да сред свода небескога,
просину, још нерођена, сунца нова.
Великодушно ми најављује,
могућност повољног случаја.