Прасак у мени без најаве
одјекује.
Призива успон прогнаних нада,
неостварене снове дочарава,
непрожвљене јаве обећава.
Великодушно ми
наговештава могућност
повољног случаја.
Којим се гаси
злосутна звезда падалица,
пре н’о што је у овој,
узнемиреној души и засјала.
Марина Тот
Песма написана 23.11.2010. године