Признај себи, овог уморног јутра,
да ти поигравање ветра,
до дна зеница допрло није.
Као вукови на чистини,
вихори живота, све гласније
завијају за тобом.
Колико си често утекла врелини,
пожара пред собом?
Пружи корак изнад
крошњи сребрних борова.
Испрати путању лептира,
трагом свилених чаура.
Нека те далеко вине,
изван познатих кругова.
Пламен жеравица
у сумрак утрне.
Попут сеобе птица,
огањ живота у јесењој маглини
ишчезне.