На сред улице главног града,
голобради младић лежи.
Не куди га и не криви,
просио је да преживи.
Празан поглед
крај сливника не замера.
Залеђен је капљом крви.
Ућути амбису вапаја!
Расплакаће се камење
на стазама очаја.
Препун си гнева,
понесталих и затртих трагова,
голобрадих војника,
тек стасалих паћеника.
Оче небески,
кидају нам младице борова!
Нека се обелодане
све прикривене истине,
те помахнитале,
ратне машине.
Невине жртве су страдале
од руке зликовачке.
Младићи су својим животима,
најскупљу цену платили.
И они, који су остали
и они који су се вратили.
Због похлепе силе агресорске.
Марина Тот
Песма написана 18.08.2008. године.