Покушај да зауставуш усуд постања,
променљивост.
Да непознату математичку кривуљу,
спознаш у трену стварања.
Немогуће је.
Клизи песак низ стакло
пешчаног сата, на другу страну.
Када се сат обрне, постаје прва.
У нијансама бесконачности,
нови почетак одбројава.
Претходно,
садашње, будуће,
исто је.
Једно у другом траје.
Две странице једне медалље,
трећа се не дознаје.
Покушај да је ухватиш.
Неухватљива је,
отече, оде.
Одлази све,
што реком времена протиче.
Све што је сажето на рубу једне,
већ испричане животне приче.
Уместо ње, нешто је друго,
још неуобличено изникло.
Новом устројству се привило.
Да би као и претходно,
једном посустало.
Тако то бива.
Ништа се другачије,
на овој унивезалној равни
не збива.
Само нас живот, успут,
на тренутке заварава.