Саплели се многи
ратници светлости
о хридине гордости.
Снују зрно мудрости
у очима јутра.
Снују валове радости
у бољем сутра.
Назиру пресветле почетке.
Заслепљени,
не виде препреке.
У старе бразде,
утискују речи питке.
Мутно врело точи
кратко окрепљење.
Лажно поуздање,
нуди осећај победе.
Звезданим јатима лебде,
ореол славе прижељкују.
кривим путањама ходају.
Толико снују, да пораз
и не очекују.
Жеље у недрима пуцају.
Стопе се утиру,
затвара се уски пролаз.
Гордост је слепа,
не уочава свој привид.
Да срце не залута,
не би се,
ни скренуло са пута.