Једном си то био ти
у оквиру врата
хотелске собе
у јулској ноћи
Ти који си ми
једини хтео прићи
и рећи све
што те колеба и мучи
Једнако још
чујем твој глас,
за собом
на вратима хотелске собе
у летњој ноћи.
Чујем га и сад
на трему куће,
где узалудно седим.
Изнад свега
желим да те угледам
и дочекам
Што никада више нећу
моћи
Ма колико
згрчена била,
ма колико
те дуго чекала.
Утучена.
У летњој ноћи,
сама
на сред месечине!