Ух, како смо уз чашу беванде,
проводили распусте на мору.
У ђачком одмаралишту,
иза ограде од кованиг гвожђа.
Испод препуног шпалира зрелог,
белог и црног грожђа.
Крај ловора и шимшира,
у хладу високих палми.
Без шешира, гологлави,
млади, својеглави.
Више нисмо ни млади,
нити својеглави.
Ал’ пријала би,
још једна шетња,
по осунчаној риви.