Негде далеко
постоји земља
богатих силника,
који никоме не желе
да помогну,
а могу.
Нису се сетили.
Некада је у једној
земљи сељака
постојало велико благо:
Сазнање о томе
да сви људи на планети
имају једнака права,
рођењем стечена.
Нису знали како да
примене своје знање,
нису га сачували.
Због тога им је
ратовима отето.
На тој планети
живе људи различитих
боја коже.
То их дели
на одабране и
потчињене.
Нису схватили да,
то није оправдање
за сва злодела,
према осталим људима.
Не виде да
такви мерила не постоје.
Нема их у универзалној
космичкој поставци:
Не убиј себе,
нити другога,
поштуј га,
као самога себе.
Нису нашли ни
себе да поштују,
ни своју децу.
Не желе да препознају
палету боја Универзума,
у својој души,
у коју не верују.
Верују ономе што могу:
Да не признају различитост.
Да не постоји ништа осим,
онога што желе да виде.
Објављено на датум 4.7.2008. године.
Аутор: Марина Тот