Преко трулежи трулеж иде,
згрће је, утабава, гази.
Цвеће благотворни нектар нуди,
њиме се буди,
њиме младе изданке
разнежено милује и мази.
Друмом самоникле
травнате власи крај пута
струјање ветра
повремено кида, замрси.
Где ли ће им ново семе нићи?
Нема им бољег места до у трулежи.
Из ње ће млада шума
косце пољем престићи.
13.12.2008. године.
Аутор: Марина Тот