Преко сувог лишћа
ново лишће се згрће.
Замрзнуто поље да прекрије,
од студени, дрвеЋе угреје.
С пролећа, ново цвеће,
благотворне сокове нуди.
Изданке нектаром напаја.
Уснуле плодове буди.
Друмом,
повремено струјање ветра
самоникле, травнате власи,
немарно замрси.
Где ли ће им ново семе нићи?
Нема им боље ледине,
до трулим лишћем застрте чистине.
Са ње ће млада шума,
косце пољем престићи.
када преломљном Васељеном
завијоре оплодни ветрови
и етром закривуда линија живота.
Да омамљене снове раздани
и пробуђеним Сунцем душу извида.
Севнуће звезда рaдосница,
и винуће се пут облака
птица крилатица,
дланом јутра зањихана.
Бљеснуће светлост,
игром неба у бистрини вида.
Марина Тот
Песма написана 07.12.2008. године