ПРЕОКРЕТ

Хтедох да одустанем
и распем, пену жеља
у све своје дане неопеване.

Док хуји небо
и плавет беспућа.

Кад, ево, изрони малена,
утешна мисао.
Скоро ниоткуд!

Предрага,
вреба мој осмех!
слутећи радост
и олакшање!

Leave a Comment