Неки нови и неки стари
утисци, тону у време.
Оно, што се још може наћи
на једној подераној слици,
просевне кроз пукотине
на некој другој бележници.
Преломљен корак
оставља крхотине.
Одбије зрак светлости,
у први сумрак тоне.
Истовремено је свугде
и нигде није, заправо.
Не иде ни криво ни право.
Постепено се пара,
стиснут између данас и сутра.
Подједнако код успешних
и оних без много дара.
Ипак, надамо се:
неки нови талас донеће,
који тренутак предаха.
Надамо се подршци среће,
било у лику грешника,
или у одежди монаха.