Молим Те Боже учини,
да ни једном,
не трепнем у замуци
и не напишем више,
нити једну, једину реч.
Не осетим дашак
пламеног ветра младости,
тек стасалих генерација.
Ископним до краја,
у сред жиже
тајновитог ока имагинације,
ако ми се не да,
да схватим:
због чега поједини,
својевољно
умировљени ратници,
олако напуштају
своје најдрагоценије бојиште?
Марина Тот
Песма написана у децембру 2010. године