Покрену се точак среће.
Још, мало.
Бичем ошинут корак,
сажима преостало време.
Рађа судбински искорак.
У оку златна
жар птица кликће.
Лавовска запрега
гвоздене кочије покреће.
Фијук сабље!
Вихор промена тескобу сече.
Беласа се кондоров лет,
над пустињом.
Празнину надлеће.
Оштрина погледа,
удаљене видике досеже.
Дроби суштину камена.
Планину реже.
Замахом орловских крила,
трепери део мене без имена.