Сневај, тихо сневај,
своје езотеричне снове,
на два дела подељена,
временска стазо.
Прошлост, будућност.
Сада је… већ прошло!
Стазо недокученог времена,
дуж замишљене линије.
Нез ознака познатих
временских путоказа.
Иза које губи смисао
свака математичка анализа
и вероватноћа очекиваних,
животних стаза.
На граници снова,
ван могућих токова.
И ја у сну,
такође ходим стазама
маштовите подсвести.
Докле ме јутром не отрезни,
доследни чувар,
пробуђене свести.
Пред којом се брзо топе
све слатке чаролије,
одсањане у подсвести.