Била су то
нека сасвим друга времена,
другачији људи.
Хуманији.
Да је као што је некада било!
Племенитије!
Све је боље функционисало,
заправо, неупоредиво боље.
Боље од свега
што нам се сада дешава.
Када се само присетим…
И тако у недоглед иде прича.
Шта време све не учини
од прошлости!
Спаја и крпи
делове излизаног сага
како му се прохте.
Проживљава недоżивљено,
оживљава пропуштено,
успорава исхитрено,
обнавља напуштено.
Прави је мешетар.
Проласком кроз
звездану капију
скупи се, препегла
и обавезно просветли.
28.1.2009.
Аутор: Марина Тот